Polazak u I razred predstavlja veliku promenu za dete, kao i za celu porodicu. Deca u I razredu imaju potpuno drugačiji ritam i organizaciju dana nego pre polaska u školu. Pred decu se sada postavljaju novi zahtevi koji se razlikuju od onoga sto je dotada imalo u svom iskustvu: da pažljivo slušaju, da duže vremena sede mirno i samostalno rade, ne mogu da se krecu od jedne do druge aktivnosti kada požele i moraju da završe postavljen zadatak. Sve to zahteva od dece da se u velikoj meri prilagode novim okolnostima što nije uvek lako.
Kako bismo pomogli deci da lakse prevazidju ovaj period poželjno je uzeti u obzir nekoliko smernica.
Dete se prilagodjava na školu postepeno. Novi ritam dana, drugačije vršnjacko okruženje, nove obaveze koje se razlikuju od onoga sto je dete imalo do sada, sve to predstavlja novinu te ih je nemoguće usvojiti odmah. Polazak u školu je toliko velika promena da se smatra da je potrebno da prodje godinu dana kako bi se proces adaptacije završio.Postepeno prilagodjavanje podrazumeva postepeno usvajanje I prihvatanje novih zahteva I obaveza.
O školi ne bi trebalo govoriti u negativnom već prikazati je u realnom kontekstu. O školi govoriti kao o mestu gde će dete učiti i upoznati mnogo novih drugova, gde će doživeti lepa iskustva ali i da škola podrazumeva i obaveze koje ne moraju uvek da im se dopadaju.
Tokom perioda privikavanja na školu, upravo zbog velike promene, moguće su i promene raspolozenja te je u tim momentima važno pružiti podršku detetu, razumevanje i zadovoljiti potrebu za blizinom roditelja. Ne grditi dete zbog toga što nije ispunilo ono što se od njega očekuje već pokazati mu kako nešto uraditi. Najintezivniji adaptivni period na školu traje u prvih 2-3 nedelje, te je veoma važno da se dete prati kroz njegova različita emotivna raspoloženja. Roditelji bi trebalo da budu što više prisutni, da primenjuju sve ono što čini porodične rituale, da učine zajedničko vreme sa detetom što kvalitetnijim. U početku deci bi značilo da ih roditelji vode u školu, jer im to pruža sigurnost koja je uzdrmana velikom promenom, a tek kada se na školu sasvim naviknu uključiti bake, deke itd. Detetu jako pomaže u periodu privikavanja na školu organizacija tokom dana i ujednačen ritam dana. Od samog početka škole dete bi trebalo da stekne radne navike te organizaciju vremena u obavljanju domaćih zadataka i učenja postaviti od početka. Važno je graditi samomotivaciju za učenje i rad kod deteta. Nagradjivanje školskog uspeha u tome pomaže, ali najdoslednija motivacija se postiže pohvalom u neredovnim intervalima. Jednom se dete pohvali na početku aktivnosti, drugi put kada je zadatak uspešno obavio, treći put tokom rešavanja zadataka kada je jedan deo uspešno završio itd. Ako se dete stalno nagradjuje za svoj rad prestaće da radi ako mu se nagrada oduzme. Ako se povremeno nagradjuje naučiće da radi i bez nagrade. Vremenom se gradi samomotivacija. To znači da dete ume da pohvali svoj rad i radi samostalno, i da ne zavisi od odbravanja učitelja svaki put.
Roditelji ne bi trebalo da stvaraju pritisak detetu zahtevima koje treba da ispuni, kao i da se loše osećaju što deca ne poznaju sva slova pri polasku u I razred. Deca se opismenjavaju u školi pre svega, te nije neophodno poznavanje i pisanje svih slova, naročito, što se zbog nezrelosti grafomotorike mogu, pre škole,usvojiti pogrešne tehnike pisanja slova koja se kasnije i teže ispravljaju.
Veoma je važno podsticati samostalnost kod dece, kao i tokom čitavog predškoslkog perioda dece. Samostalnija deca lakše se prilagodjavaju novoj sredini kao što je školska.
Polaskom u školu uvodjenje vanškolskih aktivnosti dete može dodatno opteretiti. Nije preporučljivo uvoditi dodatne obaveze, osim u slučaju da je dete već išlo na neku vannastavnu aktivnost pre polaska u školu i želi da nastavi. U svakom slučaju u donošenju odluke o pohadjanju dodatnih aktivnosti trebalo bi pratiti mogućnosti i želje dece.
Razgovor o školi sa detetom je veoma bitan, ali izbegavati opšta pitanja „Kako je bilo u školi?“ već postavljati pitanja koja zahtevaju konkretan odgovor o tome šta su radili na času sprskog jezika ili matematike, sa kime se družilo za vreme odmora, šta je detetu bilo najzanimljivije, da li postoji nešto što mu se nije dopalo itd. čime gradite poverenje i bliskost i pružate podršku veoma značajnu u ovom periodu.
I na kraju, polaskom u I razred dete nije prestalo da bude dete, te pored novih obaveza i mnogo novih iskustava koje borvak u školi donosi, deci je potrebna IGRA kao najbolji vid pripreme za školu i sazrevanja.
