Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin

Kako godine prolaze a kompjuterska tehnologija napreduje, sve je teže i najvećim skepticima
da označe zanimanje za komunikaciju putem mobilnih telefona, kompjutera, igrice i društvene mreže
(fejsbuk, instagram, tviter) kao jednoznačno škodljive. Jedan od razloga je što toliko ljudi sve šireg
uzrasnog opsega koriste korisne ili zabavne sadržaje, jedan od razloga je i što mnoga poslovanja
koriste iste te kanale komunikacije i društvene mreže za svoju promociju i komunikaciju sa klijentima
ili pružanje usluga. Danas je teže obaviti razne poslove lično ili pisanim putem nego preko interneta,
ljudi i u dalekom inostranstvu su na dohvat mail-a, porukice, besplatnog video poziva skajpom i
slično. Dakle dileme da li biti onlajn („uključen na internet“) ili ne će vremenom sve manje biti. Šta je
sa dilemom kako ostati onlajf („uključen na život“, igra reči prim. aut.) i kako se đaci nose sa tom
dilemom? Ni odrasli onlajn roditelji ne mogu da kažu da im se ne desi da uz izvesnu grižu savesti
shvate da su proveli neopravdano veliki deo vremena u virtuelnom svetu mobilnih telefona i
interneta.


Za razvoj dece najvažnija je živa reč, pažnja i razumevanje roditelja. Možda bi u nekim
nepovoljnim porodičnim okolnostima bilo bolje kada bi kompjuteri mogli ovo da nadomeste, ali ovo
je daleko od mogućeg. Sa jedne strane je strah da kompjuteri i onlajn sadržaji ne zamene roditelje i
kontakt sa stvarnim bliskim osobama, dok sa druge kao da postoji neka želja da kada se nema
vremena, interesovanja i snage, izdržljivosti da se bude sa detetom, da se ono prepusti zabavi,
televiziji, kompjuteru i da ne primeti nedostatak. Važno biti prisutan u životu svog đaka. Važno je
znati šta dete radi na kompjuteru, odnosno uvoditi mu s početka interesovanja a potom pratiti
njihovu evoluciju. Svakako, kao i svaka druga zanimljiva aktivnost i zanimanje kompjuterima može
dosegnuti nivo zavisnosti čemu su podložni đaci starijih razreda osnovne škole i na tom osetljivom
uzrastu nije retkost. Ograničavanje vremena provedenog za kompjuterom je jedan od načina da se
spreči preterivanje. Nekad ni vreme provedeno nije od tolike važnosti koliko kvalitet aktivnosti. Da li
đak zna da traži informacije na internetu, da li produbljuje interesovanje, da li zna da nađe rešenje za
neki problem? Da li želi sam da se snađe i da nadomesti propušteno gradivo gledanjem npr. sadržaja
poput sajta „Super škola“ ili da traga dalje po internetu za nečim što nije jasno u školi? Internet je
velika baza podataka, ako roditelj ume da pomogne detetu da nauči da istražuje po internetu i
podržava ove aktivnosti, utoliko će repertoar angažovanja đaka na internetu biti bogatiji. Zajedničkim
aktivnostima i pričom o internetu roditelji će imati priliku da ponude svoj obrazloženi vrednosni sud
o određenim sadržajima što može da pomogne đaku da formira svoje stavove.
Postoje dodatni razlozi zašto su kompjuteri nekad za đake primamljiviji od stvarnosti i mesto
za beg od nje. Činjenica je da je period rane adolescencije i adolescencije uopšte u koju đaci starijih
razreda osnovne škole ulaze izuzetno osetljiv i buran period koji donosi brojne emotivne izazove i
teškoće pored fizičkih promena koje prate ovu dob.

Đaci ovog uzrasta imaju ozbiljne zadatke pred
sobom: da prihvate svoj fizički izgled koji se menja, da ostvare prve emocionalne veze, upoznaju se sa
svojom seksualnošću, izgrade status u vršnjačkoj grupi, zadovolje zahteve škole, izgrade sopstveni
identitet itd. Ovo je toliko buran period da što bi jedna poznata dečija terapeutkinja rekla, biti
normalan nije normalno. Osećaj sigurnosti i samopoštovanja je poljuljan brojnim novim situacijama i
(ne)snalaženjem u novom telu, ulogama i odnosima. Virtuelni svet nosi sigurnu distancu od realnosti koja je tako zahtevna, tu su igrice u kojima si jak i imaš bezbroj života, veštački osećaj moći i kontrole, komunikacija preko porukica gde se sa distance odmeravaju reči i gde možeš delovati sigurno i gde se ne vidi kada ti je neprijatno, kontakti sa nepoznatim vršnjacima gde mogu da se isprobavaju razne nijanse identiteta jer se ne poznaju učesnici i da se isprobavaju taktike komuniciranja i predstavljanja, eksperimentisanje sa ulogama i stavovima, udruživanje po interesovanjima sa udaljenim vršnjacima,
virtuelna prijateljstva. Nekada kada stvaran život deluje pretežak beži se u virtuelnu sferu kao utočište.
Postoje druge opasnosti onlajn sveta – kontakti sa malicioznim osobama i neprikladnim
sadržajima i informacijama su lakši. Ranije, sakriveni i zaključani dnevnik zamenjen je sada virtuelnim
prostorom gde je svaka izjava, komentar, tekst, slika, sačuvana zauvek i može se iskoristiti i poslati
drugima da ucenjuje, napakosti i povredi u budućnosti. Tajne ostaju u sajber prostoru zauvek. Đaci
ovog uzrasta koji mogu da misle da su neuništivi i besmrtni za sobom ostavljaju sadržaj koji je
virtuelno neuništiv i roditelj može ukazati na ovu mogućnost i savetovati oprez. Blizina i prisutnost
roditelja koji kvalitetno sluša i strpljivo razgovara i trudi se da razume adolescenta je i u virtuelnoj
problematici snažan adut.


Za više informacija pogledati: www. kliknibezbedno.com

Kategorije tekstova

Poslednji tekstovi

O nama

Kreativna praksa je sedište kreativnih ljudi koji vole da maštaju i rade u polju svog stručnog interesovanja. Dugogodišnje iskustvo nas čini spremnim da pomognemo roditeljima koji žele da prošire svoje vidike, kako u okviru svog ličnog prostora tako i u komunikaciji sa svojom decom. Dobro došli su i budući roditelji, kao i roditelji beba koji imaju svoje posebno “bebi ćoše”.

Poslednji tekstovi

Kontakt

2019 Kreativna praksa © All Rights Reserved